Научници одавно знају да квантна телепортација то је могуће. Ово се у основи односи на својство које говори о две честице које деле исто стање иако су одвојене у простору. Односно, са овом врстом телепортације објекат се не шаље тренутно кроз свемир, већ оно што би се послало било би стање честица које га састављају са једног места на друго.
Имајући ово на уму, сигурно ће бити много лакше разумети како су постигла два независна тима извршити даљински пренос квантних информација кодираних у светлосним честицама. Најзанимљивије је што су ове информације имале тенденцију да покривају растојање од неколико километара оптичких мрежа откако се експеримент изводио у градовима Цалгари (Канада) и Хефеи (Кина).
Телепортинг квантних информација преко градских мрежа је технички изводљив.
Захваљујући демонстрацијама оба тима, у којима је постало јасно да квантна телепортација преко градских мрежа је технички изводљива, отвара пут ка стварању много сигурније мреже јер, на пример, захваљујући телепортацији светлосних честица, информације не би ризиковале да буду пресретнуте или хаковане.
Сада, упркос чињеници да данас већ имамо неопходну технологију за квантну телепортацију у градским мрежама, истина је да би нам на велика растојања требала два независна извора светлости који емитују неразлучив сноп светлости након што су прешли неколико километара влакана која заузврат представља а прилично висок технолошки изазов.
Овај изазов је, бар делимично, решио кинески научници користећи светлост на телекомуникационој таласној дужини. Ово омогућава брзину којом сигнална лампица бледи кроз влакно на минимум. У његовом експерименту светлост је морала да пређе удаљеност од 12,5 километара. На делу Канадски научници фотони су коришћени на истој таласној дужини и, поред тога, на таласној дужини од 795 манометара. То је омогућило постизање веће брзине квантне телепортације, јер су могли да пређу 6,2 километара шаљући 17 фотона у минути.
Више Информацион: СИНЦ