Широм света постоје многи истраживачки и развојни центри који данас додељују огромну количину личних и финансијских ресурса пројектима повезаним са светом роботике. Основна идеја, какву видимо током времена, јесте постизање способнији роботи у практично сваком пољу, односно да су на крају много сличнији, па чак и супериорнији, самом човеку.
Да би се ово остварило, истина је да има још много посла, од брзе и спретне вештачке интелигенције за решавање свих врста захтева, посебно у случају робота који ће радити као помоћници, до развој много напреднијих моторичких вештина за коју је према многим истраживачима неопходно развити нову врсту синтетички меки мишићи произведене у лабораторијама које нам заузврат омогућавају да развијемо много физички прихватљивије роботе.
Инжењери инжењера Цолумбиа одушевили су заједницу стварањем нове генерације синтетичких меких мишића
Ово последње је управо оно из чега потиче тим инжењера и истраживача Цолумбиа Енгинееринг што је створило документ у којем нам говоре о новој генерацији синтетичких меких мишића које су успели да развију и које се данас већ тестирају у безбедном лабораторијском окружењу. Међу главним карактеристикама ове нове генерације мишића истичу се, како тврде одговорни, да ће они моћи да понуде роботе већа слобода кретања с којом снагом да својим понашањем подсећају на понашање људи и животиња.
Веома занимљив детаљ који видимо у раду објављеном од стране одговорних за пројекат, ставља посебан акценат управо на потешкоће са којима се мека роботика већ дуго мора суочити и није нико други до успевају да развију флексибилне структуре које омогућавају покретљивост. Овај тим је успео да реши овај проблем развијањем система способног да реплицира мишићну функционалност природних биолошких организама на такав начин да се, попут правог мишића, синтетички могу проширити и стиснути како би се изводили покрети.
Лично морам да признам да ми се учинило врло занимљивим и да заузврат ову нову врсту мишића чини другачијом, посебно ако је упоредимо са природном, то је што је направљен од материјала велике густине може се деформисати око 15 пута више од природног мишића. Захваљујући овом квалитету, упркос чињеници да се чини супротно, ова нова генерација синтетичких меких мишића пружиће хуманоидним роботима довољан капацитет да бити у могућности да подигнете до 1.000 пута већу тежину од сопствене.
Ову нову генерацију синтетичких меких мишића омогућио је нови материјал направљен 3Д штампањем.
Да би направили овај нови материјал, истраживачи већ дуже време раде са различитим производним методама. После свега овога, закључено је да је најбољи начин да се настави употребом нових техника 3Д штампе од, матрица силиконске гуме са етанолом распоређеним у микроскопским мехурићима, да могу да комбинују у истом материјалу флексибилна својства и друге крајње атрибуте промене запремине других материјала, такође постижући то захваљујући овој производној техници, трошак је много јефтинији.
Коначно, као одговор на изјаве које је дао Ход Липсон, Доктор техничких наука компаније Цолумбиа Енгинееринг и вођа тима задуженог за развој овог врло посебног пројекта:
Направили смо велике кораке у стварању роботског мозга, али тела робота су и даље примитивна. Ово је велики део слагалице и нови актуатор може се моделирати и преобликовати на хиљаде начина. Превладали смо једну од последњих препрека за стварање реалистичних робота.