Варгејминг се годинама релативно удобно осећа у свом екосистему. World of Tanks је давно пронашао формулу која и даље функционише, хвалећи се огромном заједницом и веома препознатљивим идентитетом. Управо зато је изненађујуће што World of Tanks: HEAT није традиционални наставак или једноставна визуелна еволуција, већ прилично агресиван покушај да се франшиза уведе у царство модерних херојских пуцачина. И да, поређења са Overwatch-ом, Apex Legends-ом или чак неким новијим Call of Duty модовима настају практично од првог минута.
Идеја можда звучи чудно на папиру. Тенкови са посебним способностима, ликови са дефинисаним улогама, бржи мечеви и много више аркадни осећај него класични World of Tanks. Занимљиво је да функционише много боље него што је изгледало када је најављено.
Ово није револуција у жанру, нити следећи такмичарски феномен, али је изненађујуће солидан експеримент који успева да пронађе разумну равнотежу између приступачности, спектакуларности и тактичке дубине.
Промена правца
Први утисак који HEAT оставља је да је Wargaming савршено разумео један од главних проблема у привлачењу нових играча. Оригинални World of Tanks остаје фасцинантна игра за оне који уђу у њен ритам, али је такође спора, захтевна и непријатељска према новим играчима.
Мечеви су краћи, мапе су дизајниране да генеришу сталне ангажмане, а укупни темпо много више подсећа на модерну пуцачину него на симулатор борбе лаких оклопних возила. Застоја практично нема, а на екрану се увек нешто дешава.
То не значи да је стратегија нестала. Управљање позицијама, коришћење хеџинга и разумевање када треба гурнути или повући се остају важни. Разлика је у томе што се сада све дешава много бржим темпом.
Резултат је много непосреднија и спектакуларнија игра, иако такође губи део личности која је традиционални World of Tanks чинила посебним.
Разноврсни агенти, неки бољи, неки гори
Највећа нова карактеристика су агенти. Сваки од њих припада одређеној улози и има јединствене способности које значајно мењају игру. Постоје одбрамбени профили, специјалисти за штету и опције више усмерене на подршку или контролу подручја.
Добра вест је да ове способности не делују као једноставан површински слој постављен на врху тенкова.
Током мечева, они стварају занимљиве ситуације, терају на координацију тима и додају тактичку димензију коју оригинални World of Tanks никада није имао. Неки сусрети се завршавају као мешавина оклопног ратовања и футуристичке херојске пуцачине, нешто што је звучало смешно на папиру, али у пракси има савршеног смисла.
Мање позитиван аспект је то што и даље постоје очигледне неравнотеже између ликова. Неки агенти имају превише разноврсне алате, док се други, чини се, много више ослањају на састав тима да би били заиста ефикасни.
Техничка солидност
Варгејминг је развио пројекат на новој, власничкој технолошкој основи, а то је посебно приметно у флуидности акције и укупном визуелном квалитету. Окружења су много детаљнија, ефекти разарања су спектакуларни, а експлозије преносе осећај тежине који савршено одговара врсти борбе коју игра нуди.
Тенкови остају праве звезде и рекреирани су са одличним нивоом детаља. Чак и када уметничка режија узме мало футуристичкије слободе, никада не губите осећај пилотирања огромних и опасних машина.
Штавише, перформансе делују прилично стабилно чак и током најхаотичнијих сусрета, што је посебно важно у игри где пројектили, способности и експлозије стално лете по екрану. Није графичко чудо које ће редефинисати генерацију, али је визуелно углађен производ.
То је и даље игра са тенком
Многи спин-офови пропадају јер се превише труде да опонашају тренутне трендове и на крају губе свој идентитет. Wargaming је преузео тај ризик, али срећом није прешао границу.
Испод свих посебних способности остаје слој борбе заснован на оклопу, позиционирању и читању терена који се директно повезује са оригиналном франшизом.
- Утицаји и даље имају тежину.
- Лоша покривеност значи лоше резултате.
- Излагање себе није опција.
Још увек је у изградњи.
Оно где HEAT и даље делује као рад у току је количина доступног садржаја. Игра почиње са осам оператера, петнаест возила, неколико такмичарских режима и неколико прилично различитих мапа. На папиру, то није лоше, посебно имајући у виду да је у питању недавно објављена бесплатна игра.
Целокупна структура је забавна сатима, али и даље не достиже ниво разноликости који нуде други успостављени конкуренти у жанру. Јасно је да се Wargaming клади на модел сталног раста кроз сезоне и ажурирања, тако да ће се овај проблем вероватно смањивати током времена.
Још један аспект који вреди посматрати са извесним опрезом је економски модел. Wargaming говори о филозофији „бесплатне победе“ заснованој првенствено на козметичким предметима, опционом напредовању и борбеним пропусницама. На папиру, звучи разумно и нема посебно алармантних знакова током првих неколико сати, али игре-као-услуга често откривају своје праве намере неколико месеци након лансирања.
Коначно мишљење
World of Tanks: HEAT је имао све састојке да постане један од оних чудних експеримената које нико није тражио и који на крају нестану после неколико месеци. Изненађујуће је то што је Wargaming успео да изгради нешто много занимљивије него што се очекивало.
Мешавина херојске пуцачине и борбе у оклопу функционише. Мечеви су брзи, систем агената додаје праву разноликост, а технички аспекти су веома солидни. Истовремено , и даље постоје очигледне неравнотеже, известан недостатак садржаја и неке непознанице око будуће монетизације.
Не достиже дубину класичног World of Tanks-а, нити редефинише жанр мултиплејера, али то и не покушава. Његов циљ је да понуди бржу, приступачнију и спектакуларнију верзију тенковске борбе, и у том погледу прилично добро успева.