Пре извесног времена објавили смо да је Суд правде Европске уније у јулу пресудио против онога што је познато као дигитални канон. Је сада Шпански Врховни суд одлучио је да се изјасни о овом питању, јасно стављајући до знања да је дигитална такса која се примењује од 2012. ништавна и неприменљива. На овај начин, део Краљевског указа 1657/2012 који је у општим државним буџетима предвиђао накнаду ауторима за дела пиратерије, односно за приватне копије њихових дела које су направили појединци, мора да се баци у канту за смеће.
На овај начин престаје да субвенционише плеистоценску индустрију која није желела нити жели да се прилагођава новим технологијама, онима које имају тако добар пријем као што су Спотифи или Нетфлик, плаћеним садржајима на захтев уз месечну претплату и које активирају сијалица Плаћеног садржаја за кориснике који воле пиратерије. Јер, да се разумемо, Нико не жели да плати 20 евра за музички ЦД са 10 песама, када имате сву музику коју желите на Спотифи или Аппле Мусиц за 9 €. На овај начин, решењем се сходно томе налаже непримењивање Краљевског указа.
На овај начин, је делимично усвојио жалбу Егеда, Дама и Вегапа, три субјекта који су схватили да општи државни буџети нису механизам којим би требало да се гарантује профит ауторским кућама, а то су те које морају да спроведу сопствене мере безбедности како би спречиле пиратерије.
Да вам дам пример, као да сам отворио продавницу одеће, не стављам никакве мере безбедности као што су лукови или етикетирање и практично позивам да се садржај продавнице „краде“. Овако ће држава годишње наметати порез грађанима да покрију моје губитке, нема много смисла...
Врховни суд на крају ставља себе у исти ред као и Суд правде ЕУ, али не знамо како ће то утицати на цену одређених медија за складиштење података.