Да се мало ставимо у контекст, пре него што улазимо у детаље, желео бих да разговарамо о Воиагер КСНУМКС, буквално предмет који је направило људско биће које је успело да путује најдаље у целој историји. Говоримо буквално о сонди која се данас налази на тачки која се налази око 21.000 милиона километара далеко од Земље, што значи да је овај уређај изван чак и Сунчевог система.
Улазећи у мало више детаља о карактеристикама пројекта, рећи ћу вам да је то је лансиран у свемир 1977 као део једне од оних славних и до данас већ старих мисија НАСА. Идеја која је постојала након стварања Воиагера 1 била је нико другачија него идеја успевају да лоцирају и проуче границе Сунчевог система, исто што је још 2014. године откривено да је успео да путује изван граница обележавања хелиосфере, регион који се простире изван Плутона.
Узимајући у обзир спецификације са којима је у то време изграђен Воиагер 1, говоримо о артефакту опремљеном а плутонијумска батерија што теоријски значи треба да настави са радом до 2025, у том тренутку ће престати да шаље податке. Као детаљ, у то време био је обдарен златним дисковима који су садржавали звукове и слике живота на Земљи, како се очекивало, тако да би, у случају да га ухвати или пресреће нека врста живота, могли да виде да постоји интелигентан живот на земљи.
Воиагер 1 је мисија коју је створила НАСА, где је агенција дошла на идеју да проучава спољне токове Сунчевог система.
Један од Лоше тачке мисије налазимо у својству које су научници и инжењери повезани са пројектом до сада имали да ступе у контакт и буду у могућности да комуницирају са Воиагер-ом 1, што је даље путовала сонда, потреба за радом са много моћнијом и ефикаснијом опремом за контакт с њом је постајало све неопходније. Овај проблем је буквално довео до чињенице да је практично од 1980. године његова четири секундарна потисника нису могла да се активирају, посебно они који су задужени за корекцију путање. После свег овог времена, како је пријавила сама НАСА, њихови инжењери су успели да их активирају и поред тога, могли су да провере да ли савршено раде.
Ова акција изведена је прошлог уторка, у то време је из НАСА-е покренут сигнал свемирској сонди. Замислите шта би могло проћи кроз главу свих одговорних који раде на овом историјском пројекту док су чекали ништа мање од тога 19 сата и 35 минута док та порука није стигла до сонде и друго 19 сата и 35 минута све док није било могуће пресрести верификациону поруку коју је сонда потврдила потисници су се активирали у импулсима од 10 милисекунди.
Захваљујући активирању потисника за корекцију путање, Воиагер 1 ће моћи да настави путовања још 2-3 године
Као што је наведено Тодд берберин, једног од инжењера који још увек раде на овом НАСА пројекту, тај тренутак је био заиста узбудљив и за њега и за све његове колеге, јер је, пре много година, Воиагер 1 се буквално ослања на своје примарне потиснике ради правилне оријентације и тако моћи да наставе комуникацију са Земљом. Након свих ових година, што је и логично и што се и могло очекивати, ови мотори губе ефикасност.
Захваљујући активирању потисника за корекцију путање, који нису коришћени више од 37 година, тачније када сонда стигне до Сатурна, добиће продужити живот Воиагера 1 за две до три године пре него што његови термоелектрични радиоизотопски генератори коначно више нису способни да генеришу довољно снаге да би сонда могла да настави своју свемирску мисију.
Више Информацион: Арс Тецхница