Један од великих проблема које данас друштво изгледа лежи управо у његовом расту и у томе како то можемо постићи сваки од његових појединаца има покривене основне потребе. Ако оставимо по страни начин на који ћемо у не тако далекој будућности нахранити толико милиона људи, истина је да, пре овог питања, морамо размислити о томе како набавите воду за пиће у великим количинама на много чистији и сигурнији начин за све.
Имајући ово на уму, данас желим да разговарам са вама о томе АкуаВеб, нови систем који је дизајнирао тим стручњака из НекЛооп и да ће се користити за добијање воде на много природнији начин, односно користиће се за задржавање кишнице, па чак и влаге присутне у околини да би се касније могло њоме управљати у третману и стварању оних познатих урбаних усева за које се тако често чини да су „мода“ у свим великим градовима света.
АкуаВеб је пројекат који је креирала и финансирала компанија НекЛооп
Лично морам да признам да ми је овакав пројекат привукао пажњу јер сам чврсто она особа која мисли да су пројекти попут АкуаВеба оно што требамо као друштво да настави да расте на много одрживији начин. Можда се чини да у ту сврху постоје многа поља којима је хитно потребна промена, мада морамо почети са нечим и, никад се не зна може ли технологија попут оне представљене у овом пројекту служити другој врсти сврхе.
Што се тиче самог пројекта, пре него што наставите, реците вам да су његови творци награђени Зрак наде 2017 захваљујући чињеници да исти, или барем онако како су најавили одговорни за пројекат, инспирисан је начином на који природа успева да задржи свежу воду, посебно у томе како различита жива бића раде ову врсту посла, попут пчела, гљивица, биљака, па чак и паука.
АкуаВеб је инспирисан начином на који жива бића сакупљају, чувају и транспортују воду
Идеја коју су имали у НекЛооп-у била је да пажљиво погледају како су одређена бића присутна у природи могла да добију свежу воду на једноставан начин. Прво на шта су одлучили да усредсреде своју студију је начин на који пауци плету своје мреже да упије воду из магле. Једном када су поновили овај корак, усредсредили су се на могућност дизајнирања система способног да масовно складишти сву ову воду, у ком тренутку су били инспирисани како одређене биљке, попут млевене анемоне, могу да се одупру суши.
Једном када је било могуће знати како хватати воду и складиштити је у великим количинама, било је време да размислимо о томе како је ефикасно дистрибуирати и за ово је тим одлучио да буде инспирисан начином на који микоризне гљиве Способни су за транспорт воде и хранљивих састојака до свих врста у близини свог места којима су потребне.
Да би се АкуаВеб коначно довршио и дао облик, било је време да се пројекту пружи чврста структура, у ком тренутку је тражен и предложен велики број могућих решења, иако је једногласно цео тим коначно одлучио да се определи за решење по концепту и структури сличан како пчеле стварају сопствене саће због ефикасности ових шестоугаоних облика, као и због модуларног дизајна.
Захваљујући унији свих ових архитектура, већ присутних у природи, постигнуто је да АкуаВеб може бити а одрживо решење великог проблема који данас имају практично сви наши градови у вези са употребом и трошењем енергије, посебно ако узмемо у обзир оно што неколико објављених студија каже да ће до 2050. године популација на Земљи бити 9.000 милиона људи, од којих ће 7 од 10 бити у урбаним срединама.