Није први пут да се говори о огромној количини смећа које кружи око Земље. Такав је износ да свако толико, било од НАСА-е или других свемирских агенција, па чак и од приватних компанија, започну неку врсту пројекта где траже управо ово, да би прикупили огромну количину смеће које кружи око земље.
Име од добио је један од последњих пројеката који су угледали светлост УклониДЕБРИС и у основи има неку врсту сателита који је управо постављен од саме Међународне свемирске станице са мисијом да ухвати све ово смеће и пошаље га назад на Земљу. Унапред, дозволите ми да вам кажем пре наставка да је овај пројекат само тест, односно иницијатива која жели да провери у којој мери је ова врста сателита ефикасна када је у питању хватање и уништавање свемирског отпада.
После дугог чекања, сателити који се састоје РемовеДЕБРИС су изведени у орбиту са Међународне свемирске станице
На техничком нивоу, како је откривено, говоримо о сателиту који је обдарен, да га на неки начин назовемо већа управљачка јединица и неколико ЦубеСатс. Идеја на којој се заснива читав овај пројекат је да ухвати већи сателит, величине сличан комадима свемирског отпада који се налазе у Земљиној орбити и присили га на неки начин да се спусти у критичну орбиту где ће се распасти по уласку атмосфера. У нормалним условима овај процес може трајати деценијама.
Да би на неки начин успорили сателит, коришћени су ЦубеСатс 1, 2 и 3 опремљен харпуном и мрежом која се може раставити то ће бити постављено као циљ који треба елиминисати. Једном када мрежу ухвати циљ, сателити ће поставити кочно једро које ће коначно бити задужено за смањење брзине поменутог сателита и на тај начин учинити да се спусти до распада због трења које постоји приликом уласка у Земљину атмосферу.
Мисија се састоји из четири различита дела
Мисија ће се одвијати у четири различите фазе:
Мрежни експеримент
Прво ће бити тестиран систем Меиданте у којем ће бити постављен балон који ће симулирати да је део свемирског отпада. Са удаљености од око 5 метара, један од ЦубеСат-а, опремљен неком врстом мреже, покушаће да га ухвати, а затим учини да падне у атмосферу.
Навигација заснована на визији
Друга фаза пројекта заснива се на тестирању нове визије и система за маневрисање. Циљ ове платформе је да тестира способност добијања слика и података како видљивом светлошћу, тако и помоћу ЛИДАР сензора и на тај начин проучава могуће технике навигације и приступа свемирским остацима.
Харпун тест
Нешто касније започиње испитивање харпуна повезаног канапом. Ово ће испалити јединствену плочу на стуб који се протеже од истог сателита. Ако успе да погоди своју мету и закачи је, касније ће је привући ближе.
Кочиона свећа
У завршној фази пројекта биће тестирано велико једро, које ће коначно бити задужено за заустављање свих свемирских отпадака који се могу ухватити на овај или онај начин.
Последња фаза пројекта неће почети, бар, до фебруара 2019
У вези са тренутним статусом пројекта, рецимо вам да, према ономе што је званично коментарисано, очигледно, сателити су стигли на Међународну свемирску станицу у капсули Драгон 14 коју је СпацеКс лансирао прошлог априла. Морали смо сачекати до ове недеље да пројекат започне и коначно су сателити у орбити. Нажалост, и у овом тренутку, кажемо вам да ћемо ипак морати сачекати неколико месеци да мисија започне.
Да бисмо стекли представу о времену чекања, тест са мрежом биће спроведен у октобру ове године, док ћемо, да би се харпун развио и почео да се користи, морати сачекати крај децембра. У случају кочног крила, испитивања ће почети тек у фебруару следеће године. Ако успе, мисија РемовеДЕБРИС би могао бити почетак другог много већег пројекта за започињање чишћења препуне Земљине орбите.