Један од великих проблема рачунарства од његових почетака, упркос чињеници да се данас не води рачуна о томе који програми, јесте управљање меморијом. Кажем горе јер, логично, није исто што ваш програм тражи информације у бази података са хиљаду записа, без обзира на то колико је табела повезаних, да мора да приступи бази података са неколико табела које садрже по неколико милиона записа свака .
Ово последње значи да се данас морају правити високо оптимизовани упити тако да не трају предуго, што заузврат чини корисничко искуство страшним. Да покушамо да постигнемо већу флуидност у овој врсти упита базама података са милионима и милионима записа из МИТ- створено је Млеко, нови програмски језик који, према тестовима, може достићи четири пута већу брзину са уобичајеним алгоритмима.
Док коментаришете Владимир Кирјански, докторант електротехнике и рачунарства на МИТ-у:
Као да сваки пут када пожелите кашичицу житарица отворите фрижидер и паковање млека, сипате кашику млека, затворите картон и вратите у фрижидер.
Принцип локализације игра важну улогу у управљању најсавременијим меморијским чиповима. Ово у основи значи да програми морају претпоставити да ће им бити потребни други подаци ускладиштени у различитим меморијским парцелама које, са великим подацима, то није увек случај. Да покушам да решим овај проблем Милк омогућава програмерима да ефикасно управљају меморијом, посебно у програмима који користе мало података, али се они дистрибуирају.
У програму развијеном са Милк-ом, када су кернелу потребни неки подаци, уместо да га тражи у главној меморији, он прибегава локално ускладиштеној адреси елемента. На овај начин систем само троши ресурсе да тражи податке који су му потребни и до којих се може ефикасно доћи. Према тестовима које је спровео сам МИТ, програми написани са Милк-ом су обично до четири пута брже него оне развијене са другим језицима.
Више Информацион: компјутерски свет