Наше сузе могу бити довољне за производњу електричне енергије

Већ дуже време можемо да посматрамо како се чини да се наш свакодневни живот постепено креће ка употреби свих врста предмета и уређаја које покреће електрична енергија. Због овога и огромне зависности коју имамо о потрошњи фосилних извора за производњу електричне енергије, нечега што ће на крају пре или касније нестати, постоје многе приватне компаније или директно све врсте истраживача који раде у тражење алтернативних начина за генерисање ове врсте ресурса.

Овог пута желим да вам кажем о новом делу које је недавно објавио Универзитет Лимерицк, смештен у Ирској, где је група истраживача успела да развије нову методологију по којој би систем био способан генеришу струју из суза. Несумњиво је прекретница која ме је, бар лично, донекле збунила, али која ће можда бити много кориснија него што можете замислити, посебно на пољу биомедицине.

Извлачење електричне енергије из суза може бити врло важна ствар у кратком року

Као што су навели одговорни за студију којом су изложене све потребне радње како би било која друга опрема могла извлачити струју из суза, идеја би била постићи извршити притисак на кристал протеина присутан у овој течности коју многи од нас теже да брзо уклоне са лица чим се појаве, без обзира на разлог. Овај притисак који се врши на протеин био би оно што би коначно створило електричну енергију.

Улазећи у мало детаљније детаље, како је објашњено у раду који је написало и објавило истраживачко особље Универзитета у Лимерицку, говоримо о притиску на протеин познат као лизозим. Најзанимљивији део овога је да, иако се говори о сузама као извору овог протеина, истина је да је он на врло богат начин присутан у природи, на пример у беланцима, пљувачки или сопственом млеку.

Враћајући се развијеној методологији, овај рад заснован је на употреби пиезоелектричност, назив са којим је познат капацитет стварања енергије коју имају неки материјали када су изложени великом притиску и то долази и у другим материјалима попут кварца који су изложени јаким механичким напрезањима, производе електричну енергију. Као детаљ, рецимо вам да је овај квалитет одређених материјала познат већ дуго и данас се већ користи у многим комерцијалним апликацијама, попут резонатора мобилних телефона, ултразвучних слика ...

Аимее Стаплетон, истраживачица одговорна за овај пројекат, сматра да ова врста генератора електричне енергије може бити веома занимљива на пољу флексибилне електронике или биомедицинских уређаја

По речима Аимее стаплетон, главни аутор овог дела:

До сада, способност генерисања електричне енергије из овог одређеног протеина није истражена. Степен пиезоелектричности у кристалима лизозима је значајан, истог реда величине као и кварц. Међутим, пошто је то биолошки материјал, није токсичан, па би могао имати много иновативнијих примена као електроактивни и антимикробни премаз за медицинске имплантате.

За сада је истина да предстоји још много посла на развоју истинских апликација за ову нову технологију, иако, упркос ономе што можда замишљате, добијање електричне енергије из ове врсте протеина може бити нешто врло занимљиво, о свим за теме везане за флексибилна електроника или биомедицински уређаји.

Будући да је биокомпатибилан, то је савршена замена за конвенционалне пиезоелектричне генераторе, који често имају токсичне елементе попут олова, или такође као систем за ослобађање лекова у телу, користећи лизозим као пумпу за генерисање потребне енергије.