Многи су истраживачи и менаџери различитих компанија који се не умарају да коментаришу, кад год им се укаже прилика, да су данас људи способни да генеришу толико информација да тренутни системи за складиштење или процесори, могу застарети пре него што можемо замислити Управо због потреба које мало по мало имамо, а да тога нисмо ни свесни.
Због овога није изненађујуће да, иако финансира истраживање које би могло да реши ове врсте проблема у можданом удару, као нпр квантно рачунање или приступите складиштењу података у Ланци ДНК, нешто што би могло потрајати предуго да би постало технологија коју сви можемо користити, морамо наставити да радимо на еволуција тренутних механизама.
Овај нови РеРАМ чип препознат је као један од најсложенијих наноелектричних система на планети
Због овога није изненађујуће што истовремено, као и у Массацхусеттс Институте оф Тецхнологи (МИТ) ради се на развоју нових методологија како за квантно рачунање, тако и за могућност чувања података у ДНК, дајући пример два пројекта у којима данас раде, такође се тражи сарадња ради развијања тренутних технологија као што је нпр. може бити случај нове методе за изградњу чипа РеРАМ 3Д који су управо најављени и за које су захтевали сарадњу Станфорд.
У овом тренутку, можда бисмо требали успут застати и на тренутак тачно објаснити шта је РеРАМ чип, нешто што је и даље тродимензионални процесор следеће генерације где Рачунске могућности се комбинују са могућностима складиштења на истој јединици. Ови нови чипови произведени су помоћу транзистора од наноцеви од угљеника, уместо од традиционалног силицијума.
Једном кад ово јасно схватимо, сигурно нам је лакше тачно да схватимо шта је, свакако, импресиван посао који су истраживачи и инжењери обавили на МИТ-у и Универзитету Станфорд, који пролазе захваљујући интегрисању више од два милиона транзистора и једног милиона РеРАМ ћелија на истом чипу, постижући, како је већ названо, развој један од најсложенијих наноелектронских система на планети.
Ова нова технологија може на много начина утицати на рачунаре које свакодневно користимо, на пример у нашим домовима или канцеларијама, јер као што ћете сигурно знати, обично су меморија и чипови за обраду података одвојени. Управо због овог проблема у тренутној архитектури нашли смо се уз једно велико уско грло наших рачунара, јер можете имати врло добру меморију за складиштење и процесор са великим перформансама, а ви ћете увек зависити од веза које постоје између оба , на свима када треба да обрадите пуно информација и морате да преузмете велике количине података са свог места чувања до места на којем желите да их обрадите, а затим вратите резултате.
РеРАМ чип може удвостручити снагу тренутног процесора
Као што ћете сигурно замислити, захваљујући употреби нових РеРАМ чипова отклањамо потешкоће у руковању великим количинама података пошто је све на једном месту. Најнепосреднији резултат овога је да, као што је већ показано у различитим студијама, штедимо много времена у преносу података како би се брзина процесора могла бар удвостручити.
Послушавши речи Субхасисх Милтра, професор на Универзитету Станфорд и један од људи задужених за овај пројекат:
Нова 3Д архитектура пружа уску интеграцију између обраде података и складиштења, далеко превазилазећи уска грла која се јављају приликом премештања података између чипова.
Као резултат, чип је способан да ускладишти велике количине података и изврши неопходне задатке обраде да би их трансформисао у корисне информације.
За сада је истина таква има још дуго времена док ова нова технологија не може доћи до наших домова. Тренутно, како је тим одговоран за ово унапређење комуницирао, они се фокусирају на развој нових верзија система које у потпуности искоришћавају капацитет за извршавање детекције и обраде података на истом чипу.