El АЛМА телескоп Брзо је постало једно од најпожељнијих оружја свих астронома на планети захваљујући својој снази и капацитету. Управо захваљујући могућностима које нуди овај алат, група астронома успела је да открије кисеоник у најудаљенијој тачки коју је до сада забележио телескоп, млада жена галаксија А2744_ИД4.
Једна од главних особености ове далеке галаксије је та што, на изненађење истраживача, садржи велике количине звездасте прашине, нешто што би могло бити резултат смрти претходне и исконске генерације звезда. Ова прашина се, пак, углавном састоји од елемената као што су силицијум, угљеник и алуминијум, елементи који су присутни у ситним зрнима величине милионите деонице центиметра.
Ницолас Лапорте и његов тим откривају јонизовани кисеоник у галаксији А2744_ИД4.
Као што је објашњено Никола Лапорте, истраживач на Универзитету у Лондону и шеф тима који је дошао до овог открића:
А2744_ИД4 није само најудаљенија галаксија коју је до сада приметио АЛМА, већ откривање толико прашине указује да је ова галаксија већ била контаминирана раним суперновима. Налази се у већ познатој галаксији која је настала када је свемир био само четири процента свог тренутног доба.
Ова студија омогућила је откривање сјајне емисије јонизованог кисеоника, што им је омогућило видите галаксију каква је била када је космос био стар једва 600 милиона година, тренутак када су настајале прве звезде и галаксије. Према спекулацијама изведеним након студија, чини се да би галаксија садржала прашину еквивалентну шест милиона пута већој маси Сунца.