Као што сигурно знате, један од великих проблема са којим се суочава данашње друштво лежи у климатским променама и страшним ефектима који већ почињу да се примећују. Прецизно се суочавамо са проблемом који, чини се, нема лако решење, јер није само довољан, већ чини се занимљив нашим лидерима, емитујући мање угљен-диоксид или ЦО2 у атмосферу пошто ћемо сакупљати само мање количине.
Уз горе наведено, оно са чиме вас намеравам да вас упознам јесте идеја да у атмосфери има довољно ЦО2 да загреје планету и да климатске промене почињу да буду катастрофалне. Емитовањем мање ЦО2, једино што постижемо је додавање у атмосферу мање ЦО2 док, према речима стручњака, оно што поред ових мера морамо да урадимо је и ослободите се ових честица из атмосфере како би га ослободио.
Цлимеворкс је одговоран за изградњу ове фабрике способне да екстрахује угљен-диоксид из атмосфере
Управо је то пут којим су изгледа започели Исланд где већ имају оперативно оно што се сматра прво постројење са негативном емисијом ЦО2 наше планете. То значи да имамо посла са постројењем чији ће рад трошити више угљен-диоксида него што ће га емитовати у атмосферу.
Компанија која је успела да изгради ову нову фабрику била је нико други до стартуп из Швајцарске познат под именом Цлимеворкс а идеја која стоји иза њеног рада је да се направе огромне турбине способне да апсорбују велике количине ваздуха. Овај ваздух мора проћи кроз сложени систем са способношћу задржавања молекула угљен-диоксида, молекула који ће бити усмерени под земљом до базе вулканске стене.
У овом тренутку, конкретно под земљом, где молекули угљен-диоксида или ЦО2 хемијски реагују са базалтом, постајући потпуно учвршћени у облику кречњачке стене. Захваљујући овој методи, према сопственим проценама компаније, постројење ће имати капацитет да сваке године из ваздуха извуче око 50 тона угљен-диоксида.
Ова биљка је способна да годишње из атмосфере издвоји 50 тона угљен-диоксида
Негативна тачка целог овог система, иако можда неће бити толико и може се знатно развити у будућности захваљујући употреби нових технологија, јесте да се суочавамо са пилот програм. Што се тиче његових предности, као што су уверили многи стручњаци, то је да, захваљујући чињеници да се угљен-диоксид претвара у камен, није потребно чувати га и надгледати у било којој врсти посебног лежишта.
Међутим… Зашто овакве биљке нису створене годинама? Према одређеним гласовима, екстракција угљен-диоксида из атмосфере до сада се сматрала само као план Б Чему нису желели да прибегну, јер је његовом употребом емисија угљен-диоксида могла бити неконтролисана и да би се, касније, проблем са овом врстом биљака могао смањити, што је решење, према законодавцима, врло мало одговоран, стога је пожељно ограничити емисије и осигурати да се оне максимално смање.
С друге стране, један од недостатака коришћења овог система је економско питање. У вези с тим желео бих да се осврнем на извештај направљен у 2011 где претпостављало се да су трошкови избацивања тоне угљен-диоксида из ваздуха између 600 и 1000 долара. У овом тренутку треба напоменути да, управо захваљујући технолошком напретку који смо постигли од тада, цена није толико скупа и износи 100 долара по метричкој тони, а трошкови који се могу преполовити када се ова технологија може скалабилан.