Тим састављен од научника и истраживача из УЦ Сан Диего управо изградио оно што је буквално каталогизовано као први микроелектронски уређај ласерски контролисан без полупроводника. За његов рад, као што је откривено, користе се слободни електрони, баш као и у вакуумским цевима.
Додуше, полупроводници засновани на силицијуму и другим материјалима до сада су нам помогли да сместимо милијарде транзистора у неколико квадратних центиметара. Чак и тако иу овом тренутку, Ове врсте материјала представљају одређене проблеме, јер може бити да је брзина електрона ограничена отпором самог материјала, док је, заузврат, потребан већи енергетски импулс да би они прошли кроз тзв.банд гап«, што је узроковано изолационим својствима полупроводника као што је силицијум.
Због ових проблема, радили смо на другим врстама решења као што су нпр празне цеви пошто ови немају те проблеме јер су способни да ослободе слободне електроне да преносе струју кроз простор. Иако може изгледати као решење, до сада добијање слободних електрона на веома малим величинама, као нпр наноскала, веома је проблематичан јер су за њихово ослобађање потребни веома високи напони, око 100 волти, високе температуре или снажан ласер.
Тренутно је неопходно проучити у којој мери се ови уређаји могу скалирати и њихово понашање пре него што дођу на тржиште.
Захваљујући студијама и раду овог тима УЦ Сан Диего, ови проблеми су решени путем а "" наноструктура у обликупечурка»од злата. Комбиновањем релативно ниске количине напона са ласером мале снаге, успели су да истисну електроне из вредног метала. Крајњи резултат је био десетоструко повећање проводљивости, довољно да се могу извршити укључена и искључена стања, што га чини својеврсним оптичким прекидачем.
У овом тренутку ова еволуција је само лабораторијска студија, иако је тим изјавио да не само да жели да извезе ову технологију у електронику, већ би могла бити и кључна у развоју фотонапонских, еколошких, па чак и апликација за оружје. Ако вас је ова последња реч изненадила, посебно од научника, морате то да разумете Ове студије је финансирала ДАРПА.