Једно од великих уских грла нарочито у рачунарству и уопште у технологији лежи у потреби да у данашње време било који електронски уређај мора да преноси податке из трајне меморије или меморије у РАМ, тако да се касније потребни пакети за обраду информација преносе у процесор, који ће их касније вратити у РАМ и, када више не буду потребни, у РОМ.
Као што видите, ради се о сталном преношењу информација са једне локације на другу, која, иако се чини да за рачунаре не треба времена, дуго времена и, због тога, не би требало да нас изненади ако се сретнемо тимови истраживача који данас раде на овом пољу трудећи се, колико је то могуће, да се та времена смање на максимум. Имајући ово на уму, данас желим да вас упознам са идејом која стоји иза чипа РЕРАМ о Отпорна РАМ меморија.
Захваљујући РеРАМ-у, много веће количине података могу се обрадити за мање времена.
У основи и без предубоког упуштања постигнуто је обједините ДРАМ меморију са процесором на једном чипу. Захваљујући томе, величина се може знатно смањити, повећати снага, па чак и ове меморије могу постати много ефикасније у погледу енергије. Као што видите, практично сви могу имати користи од овог напретка, од локалних потрошача до пословног сектора где сваки минут може коштати много новца.
Као што је наведено Раинер весер, истраживач задужен за развој овог пројекта и лекар у Универзитет у Ахену (Немачка):
Ови уређаји су енергетски ефикасни, брзи и могу се умањити. Њихова употреба не само за чување података већ и за рачунање отвара сасвим нови хоризонт ка много ефикаснијој употреби информација у технологији.
Тренутно говоримо само о послу који савршено функционише на лабораторијском нивоу, сада морамо добити средства за стварање првих тестних прототипова и оспособити их за обрађују много веће количине информација у различитим форматима.
Више Информацион: Нови Атлас
Па, мозак зна.
Мораћемо да обавимо тестове, да бисмо заиста видели његове перформансе, јасно кажу да је то још увек лабораторијски прототип, ништа више, али како цоол ?????? На добром смо путу !!!